Već neko vreme sunce i vedro nebo, nama ovde u Jagodini, idu na ruku. Pošto je prolede idealno vreme za svaku avanturu, predlažem obilazak lokalnog manastira Jošanice. Nije daleko od grada i idealna je destinacija za zagrevanje. Jedanaest kilometara od našeg kampa Ruža vetrova i samo devet od gradskog centra. Potrebno je samo pratiti putokaze duž lokalnog puta.
Sada, kada smo utanačili destinaciju, treba pomenuti topografiju. Teren je u stalnom blagom usponu. Sve je savladivo uz minimalne napore. Na redu je selekcija putničkog oruđa: auto, motocikl ili čak hodajudi ekstremiteti. U ovom slučaju, svaki izbor je idealan.
Spremni? Proverite da li ste poneli vodu, naočare za sunce i uskočili u udobnu obudu. Za svaki slučaj podesite GPS na 4870,20 – 7511,81. Iz centra grada krenite ka zapadu. Posle prelaska reke Belice, uhvatite desni pravac i ubrzo je Rusko groblje sa vaše desne strane. Ovde obavezno napravite pauzu i prošetajte parkom. Posveden je ruskim vojnicima poginulim oktobra i novembra 1944. za vreme oslobođenja Jagodine. Spomenik i kosturnica podignuti su posle rata i jedini su ovog tipa u centralnoj Srbiji.
Posle ovog prijatnog odmora i šetnje, treba krenuti dalje. U nastavku, prodjite te kroz sela Vinorača, Deonica i Siokovac. Ispred vas smenjivade se uređene bašte, rascvetali vodnjaci i pšenična polja. Ljudi su ljubazni pa nemojte oklevati da kupite nešto od domadih namernica: jaja, sir ili povrde.
I dok gledate u talasaste linije horizonta sa leve strane, ispred se pojavljuje kapija i mala crkva. Vreme je za par istorijskih i graditeljskih činjenica:
Jošanica je srednjevekovni manastir. Osnovan je početkom petanestog veka. Ne postoje pisana dokumenta o osnivanju, ali arheološka istraživanja i pronađeni predmeti ukazuju na ovaj podatak. Po legendi, crkvu je sagradio Knez Lazar Hrebljanovid da bi se iskupio za nesredu u kojoj je ubio monaha. U narodu i dalje postoje predanja o životu monaha u lokalnim pedinama; mnogo pre nego što je manastir sagrađen. Sedamdesetih godina prošlog veka, kada je izgrađen kamenolom, urušene su sve pedine ovog kraja. Sa njima su nestala neistražena arheološka blaga. Monasi koji su živeli u njima, još za života smatrani su za svece. Portret Cv. Jovana Milostivog, pripadnik monaškog reda, našao je svoje počasno mesto na freskama crkve.
Kroz mnoge godine i vekove, teška ratna vremena i komplikovana istorijska dešavanja, manastir je više puta spaljivan i napuštan. Prvi put obnavljan je pre 1786. Iz ove godine datira prvi pisani dokument o Jošanici. To je ktitorski natpis o obnavljanju. Na žalost, nije sačuvan, ali je njegov sadržaj pronađen u prepisci naših pisaca, Joakima Vujida i Josifa Veselida.
Kasnije, tokom oslobađanja od Turaka, crkva je dvaput spaljivana i oba puta obnovljena. Razlog za odmazdu Turaka bilo je jatakovanje Kapetana Koče i Karađorđa. U oba svetska rata u manastiru su nalazili utočište ranjenici, bolesni i siročad.
Kasne šezdesete i početkom sedamdesetih dvadestog veka bile su godine restauracije i konzervacije. Crkvi je vraden prvobitni oblik i izgled fasada. Posmatranjem građevine mogu se uočiti karakteristike Moravske škole i uticaj vizantijeske arhitekture. To je mala jednobrodna građevina osnove upisanog krsta. Kupole nad pripratom i naosom oslanjaju se na svodove formirane u oba pravca. Na pripratu i naos nadovezuje se oltar čiji je završetak apsida. Spoljašnji zidovi dekorisani su slepim arkadama. Po tri na svakoj bočnoj fasadi. Harmonija elemenata zapašde za oko posmatrača.
Ovde vas ostavljamo, sigurni da ste na dobrom mestu.
